|
Svetli Grobovi
Bejaste li, braco moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige sto se stiju; -
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I citulja visih slika,
Izbranika, mucenika,
Od pocetka, pamtiveka;
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.
Nema broja, ni imena,
U visinu zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisucleca,
Niko ih se vise i ne seca...
- Na pogdekom uvek gori sveca!
Il' je sveca, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom narastaju -
Kad se umlje u proslost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustis u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruzajuc' se iz daljnih eona,
U povorci onoj dugoj,
Dosvetljujuc jedna drugoj,
Strujom koja napred leti,
Tezec samo jednoj meti.
Pa se tako svetle mlazi-
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo srusi kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Brzem buju visa leta
K uzvisenoj buducnosti.
Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
- Povesnice dugim redom, -
Mora cuti kako j' zivo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh - ti ces poci!"
"Sto ne mogah - ti ces moci!"
"Kud ja nisam - ti ces doci!"
"Sto ja poceh - ti produzi!"
"Jos smo duzni - ti oduzi!" -
To su zbori, to su glasi,
Kojima se proslost krasi,
Sto prodiru kroz svet mracni
Sa grobova onih zracni',
Spajajuci gromkom jekom,
I bozanskom silom nekom,
Spajajuci vek sa vekom
I coveka sa covekom.
Oko svakog svetlog groba
-Bas ka' gore oko zvezda-
Povesnica prica ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Novo cvece, stabla stara;
Duse ciste, srca mlada,
Naslednici sveta zara; -
Tu se sleg'o zivot mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
- "Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teska?"
"Pokusajte, milina je!"
"Sta si hteo? Kud si pos'o?"
- "Tamo gde se stici mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
- "Uvek jaca od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli!"
- Al' vas jaka sila krece!"
"Zar ko moze stici celi?"
- "Ko posumnja, nikad nece!" -
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojacali,
Koji su ti krila dali?"-
- To bejahu ideali!
Bez njih nema vise leta
Nad oblakom mraka gusta;
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Zivot prazan, - mladost pusta!"
Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se zivot novi,
Naslednici svetog zara,
Kupili se sokolovi,
Pijuc' dusom svetle zrake-
Jest, tako je, braco draga,
Ti grobovi nisu rake,
Vec kolevke novih snaga!
I vam je, jaoj, pao
Stegonosa dicnog stega-
Al' je sin'o grobak novi:
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P'onda gore, p'onda u se,
Grudi drkcu, usta cute,
Ali duse razumu se.
Da l' to snaga nice nova?
Daruj, Boze, blagoslova,
Da vas zdruzi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Djurinoga!
MALI BRATA
Docepao se mali Brata
ocevoga sata.
A sat je od zlata,
pa ima i vrata.
Ala je to lepo!
A na uvo kad ga metne,
tad se cuje neka zveka;
sat govori: Tika-taka!
Brata misli: hoce mleka.
Ala je to mudro!
Zalio ga slatikim mlekom
nekoliko puti,
Brata misli: Sat se najo,
pa sad zato cuti.
Al' se razumemo!
Sad su puni obadvoje,
i satic i Brata,
obadvoje sada cute;
a kad dodje tata,
- al' ce biti guzve!
Enter content here
|
